Štuka nekad izgleda kao riba koju je najlakše upecati, a nekada kao grabljivica koju je nemoguće uloviti. Jesen je posebno atraktivna za lov štuke, a opet zna biti veoma frustrirajuća. Pre neki dan sam na dunavskom rukavcu, u blizini Beograda, varaličario štuku. Satima se ništa nije dešavalo, nikakvih aktivnosti. Tražio sam je i na dnu, džigovao i bacao glavinjare, ništa.
Izgledalo je kao da su sve štuke napustile Dunav i otišle na odmor u Crno More!
Vratio sam se kući bez ulova, ali dobro raspoložen, jer vreme provedeno pored reke ne može se porediti sa trošenjem sati po širem centru Beograda. Prizanjem da me malo mučila misao, zašto nije bilo udaraca? Razmišljajući o tome, otvorio sam Facebook i imao sam šta da vidim! Isti dan, kolega Angler Notes je izbacio ovaj post na svojoj stranici:
Inače, možete zapratiti i njegov kanal na youtube-u uvek ima odličnih videa!
Ok, to je to, odlučio sam! Ove jeseni upecaću svoj kapitalni primerak štuke! Krenule su pripreme, istraživanje tema, sabiranje svih pređašnjih iskustava, razgovori sa starijim kolegama, sve što može biti od pomoći, sve taktike i savete sam stavio na jedan virtuelni papir, na ovaj članak. Nadam se da će i vama biti od pomoći da ulovite kapitalnu štuku ove jeseni!
Pecanje štuke u ranu jesen, odnosno u septembru i oktobru.
Bez obzira na stil pecanja, odnosno, da li preferirate balerinu, varaličarenje, dubinku, jesen je period kada se hvataju kapitalni primerci!
Naravno preduslov je da budete na dobrom štukarskom terenu! Neka jezera, bare ili reke imaju puno malih i mršavih štuka, a neke vode imaju baš krupne momke. Suština je da jezera sa manjim štukama, retako daju krupne komade, koji se češće mogu naći na vodama gde žive krupni i veliki mamci – logično.
Da bi štuka dostigla metarsku dužinu i desetak i više kliograma potreban je veliki mamac, pun proteina, koji su neophodni za njen rast.
Pecanje štuke je najpovoljnije u jesen upravo zbog kretanja kedera koji iz dubljih voda prelaze u plićake, sporije se kreću i postaju izuzetno lak plen.
Agresivnije i “brže” površinsko varaličarenje!
Ukoliko bacate varalice, kao i ja, ovaj period godine (septembar i oktobar) idealan je za agresivno varaličarenje. Ne bojte se da kašiku “lomite” kroz vodu, da joj menjate pravac kretanja i brzinu, naravno, povremeno je pustite da propada slobodnim padom kroz vodu, a onda je naglo povucite ka površini. Ovo će privući krupne i hrabre komade!
Dobra je ideja da drugi ribolovac baca nešto “sporiju varalicu” poput spinerbajta, koji se dosta sporije kreće kroz vodu praveći vibraciju koju gladna štuka ne može da ignoriše.
Sve ovo uslovljeno ukoliko ima aktivnosti po površini.
Vertikalno pecanje - džigovanje štuke!
Ukoliko nema aktivnosti na površini znači da je štuka na dubini, možda i na samom dnu.
Postoji toliko sistema sa džigovanje, a njapopularnije sisteme možete pročitati u ovom članku. U zavisnosti od vode na kojoj pecate prilagodite težinu džig glave, a pošto se u ovom članku bavimo pecanjem kapitalnih štuka, onda se ne libite da koristite velike silikonske varalice, sa nešto težim džig glavama.
Štuka je veoma moćna riba, sa snažnim udarcem! A kada pričamo o komadima od preko 10 kilograma, podrazumeva se da koristimo i ozbiljnije hiprone sa sajlicama.
Na ovom članku sam pročitao da su mnogi imali uspeh i sa slikionskim varalicama, koje su specijalno dizajnirane, za pecanje na moru, konkretno za lov crvene ribe. Nisam testirao, ali planiram!
Kako to strarije kolege objašnjavaju, treba izabrati težinu jig glave kojoj treba 8-10 sekundi da padne na dno kada je podignete. Tada silikonska varalica ima najoptimalniji rad koji će ovog predatora podići sa dna.
Testirajte, ukoliko jedna vrsta mamca ne radi, probajte drugu. Igrajte se sa dekorima i različitim težinama jig glave. Suština je u upornosti, jer kapitalni primerci, bilo koje ribe se ne pecaju baš svaki dan, a ni svake godine.
Pecanje štuke u novembru i početkom decembra
U kasnu jesen su najveće šanse za ulovom života. Ovo je period godine kada, bar 2-3 puta, zakleti varaličari ostavljaju svoje brze štapove na stalak i prelaze na tražanje štuke živim mamcem.
Proćitao sam rečenicu koja sve objašnjava, na sajtu www.trofej.info, u odličnom članku za lov kapitalne štuke, meso je meso! I logično je, ali hajde da to pojsnimo.
Većina voblera, leptira i ostalih veštačkih mamaca su previše brza za jesen. Tada kederi nisu toliko aktivni pa je rad varalica, u najmanju ruku, sumnjiv velikim štukama. Ovo naravno nije zlatno pravilo, može da se desi i da štuka udari na veštački mamac, ali dosta ređe.
Od veštačkih mamaca i voblera najveću šansu imaju veće kašike i silikonske varalice u ovo doba godine.
Pecanje štuke na balerinu
Dakle, pecanje štuke na keder, živ ili mrtav, daje najveće šanse za kapitalnim ulovom. Kod sistema sa balerinom, koriste se živi mamci, najčešće kederi, deverike, babuške, grgeč. Slobodno stavite “ozbiljniji komad”.
Štuka se sprema za zimski period i trudiće se da sa što manje utrošene energije napuni stomak, ne kaže se uzalud, mali mamac za malu ribu, veliki mamac za veliku ribu.
Birajte mesta koja imaju bogatu podovodnu vegetaciju i panjeve. Tražite granje koje viri iz vode i tu pozicionirajte balerinu. Štuka, a pogotovu one najveće, svoje aktivnosti svodi na minimum tokom novembra i decembra.
Kako bi povećali šanse, zabacite nekoliko balerina, sa različitim mamcima i na različitim mestima, i opet, budite strpljivi!
Pecanje štuke na potonjak, odnosno, dubinku
Slično kao i pecanje na balerinu, važe ista pravila, osim što je ovde poželjno da probate i kombinaciju sa mrtvim mamcem. Možete i nagazati mamac, da malo prokrvari, pa ga onda ubacite u vodu. Testirajte razne dubine i mesta, i opet budite uporni!
Kao što primaćujete, za sve tehnike pecanje kapitalnih primeraka štuke zajednička je upornost. Ostanite dosledni, testirajte sve moguće mamce, tehnike i vode. Tražite je. Tu je negde, vreba!
P.S. Šaljite slike, pišite komentare! 😉